Oпштина Палилула се простире на 44.500 хектара, што је чини другом по величини општином у Југославији. Укупна површина земљишта је 36.500 хектара, од чега је обрадивог пољопривредног земљишта 25.000 хектара. Када говоримо о привреди на општини Палилула, прича почиње са пољопривредом. Од укупно обрадивих површина, друштвених сектор располаже са 63 посто, остало је у приватном сектору. У просечно родној години, (што није случај са 2000. годином, јер су приноси били тачно дупло мањи због суше), произведе се око 40.000 тона пшенице, 60.000 тона меркантилног кукуруза, 130.000 тона шећерне репе, и око 35.000 тона разног поврћа. Поред тога, територија општине Палилула располаже значајним капацитетима у примарној сточарској производњи, са око 30.000 грла говеда, од чега око 7.000 музних крава, где се годишње произведе око 40 милиона литара млека и утови око 8.000 јунади. На територији општине се узгаја и око 30.000 свиња свих категорија, у току године се произведе 2.500 тона свињског меса. По својим производним потенцијалима агроиндустријска производња није само значајан фактор привредног развоја општине и града него и целе Србије. Палилула располаже значајним капацитетима за прераду ових основних пољопривредних производа (пшенице, млека, меса, воћа и поврћа). Целокупна агроиндустријска производња одвија се у оквиру 20 предузећа, од којих је највећа ПКБ Корпорација

Поред тога, пољопривредна производња на газдинствима организована је у шест села на нашој територији. Београд спада у ретке градове који у оптималним условима својом агроиндустријском производњом задовољава већи део потреба у основним пољопривредно-прехрамбеним производима, а производња се одвија на територијама општина Палилула и Земун.

Међутим, морам да поменем и велику привреду на Палилули. Постоји 1.764 предузећа из области привреде према подацима из завршног рачуна за 2001. годину. Ми смо поносни на то да се код нас налазе и позната предузећа као што су "Авала - Ада", "Београдски памучни комбинат", "Београдски вунарски комбинат", "Имлек", "Инекс Интерекспорт", "Фриком", "Пекабета", "Минел", "Инекс Радулашка", "Спорт стар", "Инекс - 29. новембар", "Технохемија", "ИГМ", "Дуга", Компанија "Славија" (индустрија меса), "Трудбеник", "Геосонда", Јавно предузеће "ПТТ Србије", "Партизански пут", а од прошле године је и "Радио теливизија Србије" на нашој територији. Од већих приватних предузећа ту је "Лика систем", "Инкотехна", "Тихос" и "Ктитор". Друштвених и мешовитих предузећа имамо преко 200, задружних је 26, а остало су приватна. Интересантно је да је у овим нашим палилулским предузећима запослено преко 15 посто од укупног броја запослених Београђана, што значи око 65.000 запослених. Вредност укупног капитала чини петину укупног капитала свих предузећа у Београду. Нажалост, финансијски подаци од прошле године показују да је већина предузећа пословала са губитком. Добитак су углавном остваривала приватна предузећа, и то око 60 посто њих. У друштвеним предузећима важе слични подаци као и за целу Србију: искоришћеност капацитета је 15 до 20 посто (част изузецима), просечна старост машина је 25 до 30 година, тржишта углавном изгубљена. Просечна зарада је у прошлој години на Палилули била 3.433 динара. То је око 5 посто више од просечне зараде у граду.