|
 |
ЕУРОПОЛИС
НА ДУНАВУ
ТРАЖИМО
ДА СЕ НАШ ДУНАВ ПУСТИ ИЗ ЗАТВОРА
Кинези
су имали «Забрањени град», Немци су имали «Берлински зид»,
а ми Палилулци немамо Дунав, јер га је неко оковао и удаљио
од нас. Нема општине на Дунаву која има дужу обалу од нас
«Палилулаца». Река, нажалост, дели територију општине, јер
су ретки срећници који имају излаз на обале Дунава. Само један
мост, тек неколико километара уређене обале до које се тешко
прилази, неприступачна лева обала, а окована и узурпирана
десна обала.
Са Звездаре, или оно мало брда што је још остало под притиском
дивље градње и сече шуме, пружа се незабораван поглед. Поглед
са Звездаре на Палилулу, са моћним током Дунава толико заокупи
човека, да бар за тренутак може да заборави свакодневицу.
Одавде се види сва ширина, разноликост и лепота Палилуле.
Одавде се стиче утисак о величини, значају и могућностима
локалитета који је познат као Ада хуја.
Простор о коме се овде говори, протеже се од Панчевачког моста
до села Вишњица. Са једне стране ваљају се воде Дунава, а
са друге дефинише га Вишњичка улица. У визуелном смислу, најважнији
утисак чини дунавски рукавац. Ми Палилулци, а самим тим и
Београђани, желимо да овај простор буде доступан свима, на
начин достојан грађана метрополе, као што Београд заслужује.
Све светске метрополе љубоморно штите своје реке, а излазак
на обале крунише лепоту ових градова.
 Зашто
то желимо да урадимо ми и зашто сада
 Желимо
да изађемо на Дунав, желимо да учинимо нешто за нас велико
и значајно, а ово је «права ствар». Мислимо да улазимо у време
са више слободе, време иницијатива и почетак бољег живота.
Започета је израда новог Генералног урбанистичког плана Београда,
тренутак је да јасно кажемо како овај простор видимо у будућности.
Суштина је да морамо да протерамо железнички комплекс и ранжирну
станицу. Не желимо да окујемо Дунав у ланце који су још између
Саве и грађана Београда. Не желимо да направимо цивилизацијску
грешку, у коју се већ почели да нас увлаче. У железницу је
срећом уложено јако мало у односу на оно шта се добија ако
ње не буде.
Ми искрено желимо да изађемо на реку, нама то треба због наше
неостварене жеље да се ми играмо на тој обали, због наше деце,
ако хоћемо и због имовине коју имамо. Палилула, Карабурма,
Роспи ћуприја желе да имају лепши амбијент, да сваки квадрат
станова које поседујемо вреде за трећину више. Стамбени фонд
у залеђу Ада хује вреди око милијарду марака.
Не верујемо у потпуно искрене жеље оних који то до
сада нису решавали, оних који у томе виде само профит, или
воде акцију мимо јавности, а пре свега становника Палилуле.
Какво је стање сада?
 Оно
што се види, а још више оно што се не види, оно што је затрпано
и оно што је заувек изгубљено, заједно представљају суморну
стварност. Замислите Аду циганлију коју је неко затрпао комуналним
отпадом, искрчио шуму, насуо преко свега грађевински шут и
изградио фабрику. Замислите поглед са Калимегдана у коме је
илузиониста Дејвид Коперфилд уклонио Велико ратно острво.
Све ми то имамо овде, али још горе. Изливи градске канализације
низводно од моста, пражњење камиона са отпадом из септичких
јама, а све то плива уз нашу обалу, а около јато птица које
пребира по отпаду. Зато нам и не дају да изађемо на обалу.
Да утисак буде потпун ту су старе пропале бетоњерке, депоније
песка и шљунка, стоваришта и фабрика папира којој ту никако
није било место. Као у Кустуричиним филмовима, имамо и ромско
насеље у својој реалистичној форми, које је овде случајно
заборављено. Еко систем простора Ада хуја потпуно је уништен.
Да нас и ово зло не спречи да похрлимо на реке побринули су
се планери развоја града, који су између стамбеног насеља
и Ада хује подигли фабричке комплексе у низу, али тако да
преграђују и улице и сваку помисао: пролеће је, идемо на наше
шеталиште, или у лето да се поред реке освежимо. Највећи број
наших комшија никада није изашао на обалу Дунава, а она је
на километар од нас.
Шта
желимо да постигнемо?
Све досадашње планере бацити на ђубре историје где и урбанисти
имају своју алеју егзибициониста. Да би се амнестирали од
депоније, која трајно загађује подземне воде и спречава бржу
консолидацију земљишта, од канализационих испуста и истоваришта
садржаја из септичких јама, решили су да изграде локотеретну
станицу и натерали локалне политичаре да климну главом. Основ
за реализацију наших планова је да се локотеретна станица
најури, а да се у догледно време и фабрика хартије доведе
к познанију права нас грађана. Да железници овде није место
постарали су се и сами извођачи дела трасе будућег колосека
када су уништили магистралне канализационе колекторе и изазвали
потапање вунарског комбината.
Овако вредан простор на обали Дунава у урбанистичком смислу
може да буде прави драгуљ. У економском смислу, ради се о
градском грађевинском земљишту које «нема цену». Потенцијал
локације може се остварити кроз садржаје који имају комерцијалне
ефекте, али такве да су на добробит становништва. Локација
трба да има пословне, туристичке и спортско рекреативне програме.
Оно што је Еурополис на Сави то је Ада хуја на Дунаву. Оно
што је Велико ратно острво за Београд , то је Ада хуја за
Палилулу. Желимо да на овом простору освану: ексклузивни пословни
објекти и хотелски комплекси, ресторани, зеленило, шеталишта
и несметан прилаз Дунаву. Идеално за међународну марину у
Дунавском рукавцу са свим садржајима. Видимо спортске комплексе
и терене на отвореном, садржаје за културне манифестације
и бању у Вишњици око извора лековите воде.
Како
то постићи?
Ако смо сигурни шта хоћемо, а јесмо, успећемо! Отворићемо
сва врата, објашњаваћемо значај локације за стари Београд,
за Палилулу, све недостатке постојећег урбанистичког решења
и планиране железничке локотеретне станице. Са аспекте заштите
животне средине, потпуно је непримерено овде градити железничка
«слепа црева». Са техноекономског аспекта је срамно најексклузивније
грађевинско земљиште упропастити, а стамбеном насељу у залеђу
срозати цену станова који су наш једини капитал.
Демографске карактеристике околине су у потпуном нескладу
са железницом поред нас. Желимо чист ваздух око себе, желимо
да спречимо даљу деградацију тла и подземних вода, нећемо
повећање саобраћајне буке и вибрација, желимо да обновимо
флору и фауну и да изађемо на реку. Нећемо потенцијалне ексцесне
ситуације у свом дворишту.
Тражимо да се постојећи детаљни урбанистички план испита.
Он је донет на силу, «а тирјанству стати ногом за врат, то
је људска дужност најсветија». Тражићемо на основу законских
прописа да се изради претходна анализа утицаја објеката ЖТП-а
на Ада хуји на животну средину. Тражимо да нови ГУП поштује
интересе становништва.
Тражимо да се поштује Закон о заштити животне средине, Закон
о водама, Закон о планирању, уређењу простора и насеља, Закон
о превозу опасних материја, Закон о промету отрова, Закон
о експлозивним материјама и запаљивим течностима и гасовима
и Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини.
Представници ЖТП-а дођите за округли сто, погледајте нас у
очи и реците да ли смо у праву. Ми смо са грађанима који пишу
петицију против тога да се Дунав окује, за слободан Дунав
и нас на шеталиштима. Тражимо помоћ од Градоначелника, позивамо
Министарство за заштиту животне средине, позивамо Урбанистички
завод, позивамо Министарство за саобраћај, позивамо Градски
завод за заштиту здравља и представнике Униврзитета у Београду.
Покидајмо ланце којима желе да ухапсе Дунав.
У међувремену, покренули смо иницијативу да се друштвено предузеће
«Еко зона Ада хуја» врати под окриље оснивача СО Палилула.
Својевремено је основано као јавно предузеће, али је претходна
власт отимајући предузеће успела да му промени статус. Сада
желимо, да у складу са оснивачким правима, предузеће региструјемо
као јавно, са управним одбором који ће репрезентовати тежње
грађана Палилуле. Желимо јавност у раду, а не нови управни
одбор као израз приватних тежњи новокомпонованих душебрижника.
Аца Поповић, члан
Општинског већа |
|
|
Изаберите...
